Obračun zarada

Različiti rezimi formiranja zarada

Program korisniku nudi različite načine da dođe do željenog bruta, odnosno neta. Korisnik može da izabere neki od sledećih načina:

1. Obračun po koeficijentu i vrednosti koeficijenta 
   U šifarniku se za svakog radnika i radno mesto se definišu koeficijenti. Prilokom definisanja svake isplate se unosi vrednost koeficijenta, tako da se za svakog radnika na osnovu vrednosti koeficijenta dobija osnovna zarada. Ukoliko je radnik radio na radnom mestu, osnovni zarada se računa na osnovu koeficijenta tog radnog mesta.

2. Zadavanje osnovne zarade u bruto, odnosno neto iznosu
   Osnovna bruto ili neto se definišu u šifarniku radnika. Prilokom definisanja svake isplate program automatski popunjava osnovni bruto, odnosno neto definisan za radnika. Osnovni zarada može kopirati iz prethodnih isplata i mogu se menjati za pojedinačne isplate.

3. Rad sa idealnim netom
   U ovom režimu radnik će dobiti neto koji zadate kao osnovni, bez obzira na minuli rad i radne liste koje ste zadali, naravno srazmerno satima provedenim na radu.

4. Rad sa dodatnom (bonus) listom 
   Ovaj režim omogućava da radite sa idealnim netom, ali u isto vreme da radite sa koeficijentima. Program nakon obračuna na već definisane radne liste dodaje bonus radnu listu tako da će radnik dobiti neto keji ste zadali iako radite po koficijentu.

Tipovi obračuna i radne liste

U programu se već unapred definisani određeni tipovi obračuna koje korisnik može da menja i dopunjuje po želji. Svaki tip obračuna ima pripadajuće radne liste i doprinose. 

• Zarade zaposlenih

• Obračun naknada za bolovanje preko 30 dana

• Obračun naknada za porodiljsko odsustvo

• Obračun povlašćenih kategorija radnika

• Obračun subvencionisanih zarada

• Invalidi

• Privremeni I povremeni poslovi

• Poslovi sa beneficiranim stazom

Evidencija i obrada obustava

Obustave se evidentiraju po radnicima i mogu biti različitih tipova. Program poseduje kontrolne izveštaje za obustave u kojima za svakog zaposlenog možete da saznate koji je iznos obustavljen po isplatama, koliko je rata kredita dosad odbijeno i koliko je rata preostalo.

• Procentualne obustave
  U procentualnim obustravama se zadaje procenat koji se kasnije za svaku pojeddinačnu isplatu odbija od neto zarade zaposelnog. Procentualne obustave se najčešće koriste za sindikate, alimentacije i samodoprinose.

• Stalne obustave
  Za stalne obustave se zadaje fiksan iznos. Ovaj tip obustava nema ograničenje do kog iznosa se odbijaju. Dobri primeri ovih obustava su administrativne zabrane i uplate dobrovoljnog penzionog osiguranja

• Krediti
  Za kredite se definišu ukupan iznos kredita, broj rata, iznos rate kredita i otplaćeni iznos kredita. Nakon arhiviranja (zaključavanja) isplate iznos rate kredita se dodaje na otplaćeni iznos kredita, tako da će na kraju kredit prestati da se odbija nakon što se ukupan iznos kredita izjednači sa otplaćenim iznosom kredita. Krediti mogu da imaju i deviznu kaluzulu, što znači da se elementi kredita (iznos,rata i otplaćeni iznos) zadaju u deviznoj klauzuli, a kasnije se za svaku pojedinačnu isplatu prilikom punjenja obustava na osnovu zadatog kursa izračunava dinarska protivvrednost.

Izveštaji iz obračuna

• Isplatni listići

• Platni spisak

• Blagajnički spisak

• Kontrolnik obračuna

• Rekapitulacija obračuna

Izvoz podataka za poresku upravu

• Automatsko formiranje PPP PD obrasca na osnovu obracuna

• Kontrolna stampa obrasca

• Izvoz u XML format

Formiranje naloga za prenos za uplatu poreza i doprinosa, uplatu rata obustava i  uplatu na tekuće račune.

• Štampa naloga za prenos na predštampanim obrascima ili blanko papiru

• Formiranje fajla za izvoz u E-banking.

• Štampa i izvoz specifikacija po tekućim računima radnika

Automatsko knjizenje po zadatom modelu

Periodični izveštaji

• Evidencija isplata u periodu - obrazac OZ

• Kartoni radnika - istorijat isplata

• Obrazac M-4K  automatsko formiranje iz urađenih isplata, mogućnost naknadnih korekcija, štampa na blanko papiru ili predštampanom obrascu, izvoz podataka u propisanom formatu